Ливење у калупе је поступак ливења метала, који се карактерише коришћењем шупљине калупа за примену високог притиска на растаљени метал. Калуп је обично израђен од јаче легуре, а поступак је донекле сличан ливењу у калупу. Већина одливака под ливењем су без гвожђа, попут цинка, бакра, алуминијума, магнезијума, олова, коситра и олова-кала и њихових легура. Зависно од врсте ливења у калупу, потребна је машина за ливење са хладним коморама или машина за ливење са врућом комором.
Трошкови опреме за ливење и калупа су високи, тако да се поступак ливења углавном користи само за масовну производњу великог броја производа. Релативно је једноставна израда делова од ливеног ливења, за која су углавном потребна само четири главна корака, а појединачни прираштај трошкова је врло низак. Ливење у калупе је посебно погодно за израду великог броја малих и средњих одливака, па је ливење под притиском најчешће коришћено у различитим поступцима ливења. У поређењу са другим технологијама ливења, површина ливења је глађа и има већу димензионалну конзистенцију.
На основу традиционалног поступка ливења у калупу рођено је неколико побољшаних процеса, укључујући непорозни поступак ливења који смањује оштећења и одстрањује поре. Користи се углавном за прераду цинка, што може смањити отпад и повећати принос директног убризгавања. Постоји и нова врста поступка ливења у калупе као што је прецизна брзина густа технологија ливења изумљена од стране Генерал Динамицс и полу-чврсто ливење у калупе.

